Page 73 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

МОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МОЖДАНИХ ВИЈУГА И ЖЛЕБОВА ПОТИЉАЧНОГ РЕЖЊА ЧОВЕКА

Аутор: Давид Шкрбић
e-mail: davidskrbic@outlook.com
Ментор: асист. др Соња Жигић, доц. др Голуб Самарџија
Катедра за анатомију, Медицински факултет Нови Сад, Универзитет у Новом Саду

Увод: Потиљачни режањ показује изузетну варијабилност у својој спољашњој морфологији, која је недовољно истражена у
досадашњој литератури. Клинички значај варијација коре потиљачног режња се огледа у прецизности мапирања главног
видног поља, те у планирању неурохируршких захвата овог дела мозга.
Циљ рада: Утврдити постојање можданих вијуга и жлебова потиљачног режња великог мозга, а потом описати њихове
морфолошке карактеристике и учесталост.
Материјал и методе: Истраживање је спроведено на 30 хемисфера кадавера обдукованих на Институту за
кардиоваскуларне болести Војводине. Обдукциони материјал је фотографисан, а потом анализиран у софтверу Photoshop.
Информације прикупљене приликом инспекције материјала унете су у базу података, а потом статистички обрађене.
Резултати: Морфолошком анализом смо утврдили постојање девет потиљачних жлебова, четири стална и пет несталних.
Најваријабилнији је канџасти жлеб, којем смо описали шест различитих морфолошких типова. Полумесечасти жлеб је
присутан у 56,7% случајева, и то са статистички значајном разликом у корист женског пола (p=0,03). Уочено је присуство
шест можданих вијуга – три сталне, и три несталне вијуге. Од несталних вијуга најређе присутна је gyrus descedens, у 16,7%
случајева.
Закључак: Постоји висок степен варијабилности коре потиљачног режња, уз статистички значајно различиту морфологију
појединих структура међу половима. Потребна су даља морфолошка испитивања ради употпуњавања постојећег знања о
спољашњем изгледу коре потиљачног режња.
Кључне речи: потиљачни режањ; варијације; морфологија; жлебови; вијуге

MORPHOLOGICAL CHARACTERISTICS OF OCCIPITAL GYRI AND SULCI OF THE HUMAN BRAIN

Author: David Škrbić
e-mail: davidskrbic@outlook.com
Mentor: TA Sonja Žigić, Assist. Prof. Golub Samardžija
Department of Anatomy, Faculty of Medicine Novi Sad, University of Novi Sad

Introduction: The occipital lobe shows an extraordinary variability in its external morphology, which has not been sufficiently
described in the literature. The clinical significance of variations in this part of the brain can be found in the process of cortical
mapping and in neurosurgical procedures on the occipital lobe.
The Aim: The aim of our study is to determinate patterns in which brain gyri and sulci form occipital cortex and to closely describe
morphological characteristics and their frequency.
Material and Methods: Research was conducted on 30 human hemispheres. Photographs of occipital lobe were collected during
autopsies conducted at the Institute of Cardiovascular Diseases of Vojvodina. Collected photographs were closely observed in
Photoshop software and the results were statistically analysed and further described.
Results: During the morphological analysis of the occipital lobe we determined existence of nine occipital sulci (four consistent and
five inconsistent). The most variable among observed sulci was calcarine sulcus for which we defined six morphological types. The
lunate sulcus was present in 56.7% of observed cases with significant statistical difference between genders, in favor of women
(p=0.03). There were six brain gyri which we identified in this study (three consistent and three inconsistent). Within inconsistent
gyri of our sample, the least common was descendent gyrus which was found in only 16.7% of human hemispheres.
Conclusion: High number of variations in cortical configuration of occipital gyri and sulci is found, with statistical differences among
genders in certain variables. Further morphological identification is needed in order to improve current knowledge of possible
topographical schemes of occipital lobe areas in human.
Keywords: occipital lobe; variations; morphology; sulci; gyri

Kopaonik, 2018.
67