Page 482 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ОПРАВДАНОСТ УПОТРЕБЕ ГОРЊЕ ЕНДОСКОПИЈЕ У ДИЈАГНОСТИЦИ И ТЕРАПИЈИ ОБОЉЕЊА ДИГЕСТИВНОГ ТРАКТА-
ИСКУСТВО ИЗ ЈЕДНОГ ЦЕНТРА

Аутор: Тијана Дивљаковић, Александра Димитријевић, Божана Диковић
e-mail: tijanadivljakovic33@gmail.com
Mентор: проф. др Иван Јовановић
Клиника за гастроентерологију и хепатологију, Клинички Центар Србије, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Езофагогастродуоденоскопија (EGD) је дијагностичко-терапијски метод којим се уз помоћ ендоскопа омогућава
визуализација мукозе једњака, желуца и дванаестопалачног црева. Индикације за обављање прегледа дефинисане су
водичима добре клиничке праксе професионалних удружења.
Циљ рада: Циљ овог рада је да истражи колика је правилна употреба и искоришћеност ове процедуре у свакодневној
клиничкој пракси.
Материјал и методе: Истраживање је спроведено ретроспективном анализом ендоскопских извештаја Кабинета за горњу
ендоскопију, поликлиничког дела Клинике за гастроентерологију и хепатологију, Клиничког центра Србије у
једногодишњем периоду од јануара до децембра 2016. године. Оправданост индикација анализирана је према водичима
добре клиничке праксе ASGE. Посматране су две групе болесника, једна код које је преглед обављен према индикацијама и
друга код које преглед није обављен према индикацијама за горњу ендоскопију.
Резултати: У истраживање је укључено 2113 особа, од којих је 1316 жена (62,3%) и 797 мушкараца (37,7%). У односу на
старосну доб, учесталост прегледа је била мања код млађих од 50 година- 669 пацијената (31,7% ) у односу на старије од 50
година, 1444 (68,3%) болесника. Подаци о индикацијама недостајали су код 38 болесника (1,8%). Преглед је обављен према
индикацијама у 1860 (88%) болесника, док је у 215 болесника (10,2%) преглед учињен из неоправданих разлога. Код 1860
пацијената са оправданом индикацијом, дијагноза је постављена код 1648 њих ( 88,6%). Код 215 пацијената са
неоправданом индикацијом, у 175 ( 81,4% ) њих је постављена дијагноза.
Закључак: Езофагогастродуоденоскопија се у Клиници за гастроентерологију и хепатологију КЦС у највећем броју случајева
изводи према индикацијама предложеним од стране професионалних удружења, и том приликом се у високом проценту
поставља дијагноза. Иако се ова метода спроводи у малом броју случајева и при неоправданим индикацијама, проценат
позитивног налаза је висок.
Кључне речи: езофагогастродуоденоскопија; водичи добре клиничке праксе; индикације; правилна употреба

APPROPRIATE USE OF UPPER ENDOSCOPY IN DIAGNOSIS AND TREATMENT OF DIGESTIVE TRACT DISEASES-EXPERIENCE FROM
ONE CENTER

Author: Tijana Divljakovic, Aleksandra Dimitrijevic, Bozana Dikovic
e-mail: tijanadivljakovic33@gmail.com
Mentor: Assoc. Prof. Ivan Jovanovic
Clinic for Gastroenterology and Hepatology, Clinical Center of Serbia, Faculty of Medicine University of Belgrade

Introduction: Esophagogastroduodenoscopy (EGD) is a diagnostic-therapeutic method that enables endoscopic visualization of
esophageal, stomach and duodenal mucosa. In order to justify and properly carry out the esophagogastroduodenoscopy, it is
necessary to comply with recommendations given by professional societies such as American Society for Gastrointestinal
Endoscopy (ASGE).
The Aim: The aim of this study was to analyze the appropriate utilization of this procedure in everyday clinical practice.
Material and methods: We conducted a retrospective analysis of endoscopy reports at Endoscopy Department of Clinic for
Gastroenterology and Hepatology, Clinical Center of Serbia for the period from January to December 2016. The analyzed data
included ones on age, gender, indications for upper endoscopy, endoscopy findings as well as histopathology report when
available.
Results: During the observed period 2113 upper endoscopies were performed in 1316 women (62.3%) and 797 men (37.7%). Data
for 38 patients (1.8%) were considered missing or unavailable. In regards to age stratification, significantly higher number of upper
endoscopies were performed in older than 50 years of age: 1444 (68.3%) vs. 669 (31.7%) patients. 1860 examinations were
performed after an appropriate indication (88.0%), and in 215 (10.2%) examinations indications were consider as inappropriate. In
1860 patients with a appropriate indication, the diagnosis was set at 1648 of them (88.6%). In 215 patients with an inappropriate
indication, 175 (81.4%) of them were diagnosed.
Conclusion: In conclusion, majority upper endoscopies in tertiary institution were performed in line with professional societies
recommendations indicating appropriate utilization and high effectiveness of this procedure. Although this method is implemented
in a small number of cases with inappropriate indications, the percentage of positive findings is high.
Keywords: esophagogastroduodenoscopy; guidelines; indications; appropriateness

Kopaonik, 2018.
476