Page 175 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 175

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

                                    ИСПИТИВАЊЕ ТОКСИЧНИХ ЕФЕКАТА ПОЛИОКСОВОЛФРАМАТА

            Аутори: Алекса Јовановић, Валентина Балинт
            e-mail: jaleksa159@gmail.com
            Ментор: проф. др Данијела Крстић
            Институт за хемију у медицини, Медицински факултет Универзитета у Београду

            Увод: Полиоксометалати  су  кластери кисеоника и  раних прелазних метала. Показали  су  се као потентни антимикробни,
            антитуморски,  антиацетилхолинестеразни  и  антихипергликемијски  агенси.  Упркос  обећавајућим  терапијским  применама
            полиоксометалата,  њихова  токсичност  за  организам  представља  главно  ограничење  за  ширу  медицинску  примену  ових
            супстанци.
            Циљ  рада:  Циљ  рада  био  је  да  се  праћењем  релевантних  биохемијских  показатеља  при  излагању  Wistar  пацова
            полиоксоволфраматима испитају хепатотоксични и нефротоксични ефекти ових једињења.
            Материјал  и  методе:  Експерименти  су  изведени  на  одраслим  мушким  јединкама  пацова  соја  Wistar.  Јединке  прве
            (контролне) групе (n=7) добијале су свакодневно физиолошки раствор (0.9% NaCl) per os, а јединке друге (n=7) и треће групе
            (n=7) добијале су орално 20 mg/kg NaP 5 W 30 и AgP 5 W 30 дневно, респективно. Крв свих јединки узоркована је након 14 дана
            срчаном  пункцијом,  а  потом  су  у  добијеном  серуму  одређене  активности  аланин  аминотрансферазе  (ALT),  аспартат
            аминотрансферазе (AST) и концентрације укупних протеина, албумина, урее и креатинина.
            Резултати: Добијено је статистички значајно повећање активности AST-а у серуму животиња третираних NaP 5 W 30 у односу на
            контролну групу. Уочена је статистички значајно мања концентрација урее код животиња третираних AgP 5 W 30  у односу на
            оне третиране NaP 5 W 30  и статистички значајан пад концентрације креатинина код животиња третираних AgP 5 W 30  у односу
            на контролну групу. Приликом испитивања активности AST-а и концентрација укупних протеина и албумина нису добијене
            статистички значајне разлике.
            Закључак: Пораст активности AST-а у серуму експерименталних животиња третираних NaP 5 W 30  у односу на контролну групу
            може указивати на хепатотоксичност овог полиокосволфрамата, али је то потребно испитати патохистолошки. Због одсуства
            значајне елевације активности аминотрансфераза код животиња третираних AgP 5 W 30  у односу на контролну групу може се
            сматрати  да  овај  полиоксоволфрамат  највероватније  не  изазива оштећење  хепатоцита.  Претпоставља  се  да  ни  један од
            испитиваних  полиоксометалата  не  оштећује  синтетску  активност  јетре  јер  не  постоји  статистички  значајна  разлика  у
            концентрацијама  укупних  протеина  и  албумина  серума  међу  групама.  Нефротоксичност  коришћених  полиоксометалата
            мора се детаљније испитати помоћу других специфичних параметара реналне функције и патохистолошки.
            Кључне речи: полиоксометалати; хепатотоксичност; нефротоксичност


                                      EXAMINATION OF TOXIC EFFECTS OF POLYOXOTUNGSTATES

            Authors: Aleksa Jovanović, Valentina Balint
            e-mail:jaleksa159@gmail.com
            Mentor: Assoc. Prof. Danijela Krstić
            Institute of Medical Chemistry, Faculty of Medicine University of Belgrade

            Introduction:  Polyoxometalates  are  clusters  of  oxygen  and  transitional  metals.  They  show  antimicrobial,  antitumor,
            antiacetylcholinesterase and antihyperglycaemic effects. Despite promising medical application of polyoxometalates, their toxicity
            is major limit for broader usage of these substances.
            The Aim: Aim of this paper was to examine hepatotoxic and nephrotoxic properties of polyoxotungstatesby estimating relevant
            biochemical parameters in Wistar rats during their exposure to these compounds.
            Material and Methods: Experiments were performed on adult male Wistar rats. The individuals in first (control) group (n=7) were
            receiving saline (0.9% NaCl)  per  os.  Second(n=7) and third  group(n=7) individuals were receiving orally 20 mg/kg  NaP 5 W 30  and
            AgP 5 W 30  per day, respectively. Blood samples of all individuals were taken after 14 days by cardiac puncture. The activity of alanine
            aminotransferase (ALT), aspartate aminotransferase (AST) and the concentrations of total proteins, albumins, urea and creatinine
            were then established in isolated serum.
            Results: Statistically significant increase of serum  AST  activity in  animals treated with NaP 5 W 30  compared to  controls has been
            shown. Statistically significant decrease of serum urea concentrationin animals treated with AgP 5 W 30  compared to those treated
            with NaP 5 W 30  and serum creatinineconcentration in animals treated with AgP 5 W 30  compared to controls has been reported. Total
            proteins and albumins concentrations and ALT activity are not significantly different among groups.
            Conclusion: Increase of AST activity in animals treated with NaP 5 W 30  compared to controls might imply to hepatotoxicity of this
            agent, but this requires pathohistologicalconfirmation. Since aminotransferase activity has not been elevated in individuals treated
            with AgP 5 W 30  compared to controls, it is possible that this substance does not damage hepatocytes. The absence of total proteins
            and albumins concentrations’ significant difference among groupssuggests that polyoxotungstatesdo not detriment liver function.
            It  is  necessary  to  further  investigate  nephrotoxicity  of  examined  compounds  using  other  specific  renal  markers  and
            pathohistologically.
            Keywords: polyoxometalates; hepatotoxicity; nephrotoxicity








                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                           169
   170   171   172   173   174   175   176   177   178   179   180