Page 159 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 159

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

                    ПОВЕЗАНОСТ ПРОИНФЛАМАТОРНИХ ЦИТОКИНА И МАРКЕРА ОПОРАВКА КОД ВРХУНСКИХ СПОРТИСТА

            Аутор: Милица Јеремић, Јелена Спирић
            e-mail:jeremicmilica95@gmail.com
            Meнтор: доц. др Марина Ђелић
            Институт за медицинску физиологију „Рихард Буријан“, Медицински факултет Универзитета у Београду

            Увод: Адаптивни одговор на континуирану физичку активност огледа се у адаптацији аутономног нервног система.
            Детекција преваге парасимпатикуса може се огледати у бројним маркерима опоравка, међу којима је и опоравак срчане
            фреквенције. С друге стране, познато је да су цитокини као и читаво микроокружење модулатори аутономног нервног
            система.
            Циљ рада:Стога је циљ нашег рада био да се испита повезаност проинфламаторних цитокина и маркера опоравка код
            врхунских спортиста.
            Материјал и методе: У овом истраживању учествовало је 31 врхунских спортиста, мушког пола, подељени у две групе:
            група спортиста са BF%< 12% (n=15, 19 ± 2 година) и група спортиста са BF% > 12% (n=16, 20 ± 2 година). Сви испитаници су
            подвргнути тесту оптерећења, одређени су им антропометријски параметри и узета крв за анализу IL17, MIF, IFN-γ.
            Резултати: Вредност телесне масе, индекса телесне масе, процента телесних масти као и средња вредност индекса срчане
            фреквенције опоравка у првом минуту се статистички значајно разликују између спортиста, у смислу да су параметри већи
            код спортиста са BF% ≥ 12% (p<0,05). Запремина максималне потрошње кисеоника била је статистички значајно виша у
            групи спортиста са BF < 12% (p<0,05). Када је реч о параметрима телесне висине, срчане фреквенциje и маркерима опоравка
            нема статистички значајне разлике. Ниво IL17 и MIF-a био је статистички значајно виши код споpтиста са BF% ≥ 12% у односу
            на спортисте са мањим процентом масти (p<0,05). Једина корелација показана је између нивоа MIFa и опоравка срчане
            фреквенце у првом минуту опоравка израженог као HRindex 1 (p<0,05).
            Закључак: Наша студија је показала да је опоравак срчане фреквенције у првом минуту значајно бржи у групи спортиста са
            већим процентом масти. Такође, ова студија указаује на могућу повезаност опоравка срчане фреквенције у првом минуту са
            повећаним нивоом MIFa, што може указивати на могућу повезаност адаптивног инфламаторног одговора са опоравком
            срчане фреквенције.
            Кључне речи: срчана фреквенција; опоравак; цитокини


                    THE CORRELATION BETWEEN PROINFLAMMATORY CYTOKINES AND RECOVERY MARKERS IN ELITE ATHLETES

            Author:Milica Jeremić, Jelena Spirić
            e-mail: jeremicmilica95@gmail.com
            Mentor: Assist. Prof. Marina Đelić
            Institute of Medical Physiology "Richard Burian", Faculty of Medicine University of Belgrade

            Introduction: The adaptive response to continuous physical activity is reflected in the adaptation of the autonomic nervous system
            (ANS). The detection of parasympathetic can be seen in a number of recovery markers. However, it is well known that the
            cytokines, as well as the entire microcircuits, are modulators of the ANS.
            The Aim: The aim of the study was to investigate the correlation of proinflammatory cytokines and recovery markers in elite
            athletes.
            Material and Methods: The study included 31 top athletes, divided in two groups: group of elite athletes with BF% <12%(n = 15, 19
            ± 2 years) and group of athletes with BF%> 12%(n = 16, 20 ± 2 years). Blood samples were taken from all participians and athletes
            are exposed to the exercise stress test. Serum concentrations of MIF, IL-17, IFN-γwere determined from these samples.
            Results: Body weight, body mass index, body fat and heart rate index recovery rate in the first minute (HRindex1) statistically
            significantly differ among athletes, in the sense that the parameters are greater for athletes with BF%  ≥1 2%(p<0.05). The maximal
            oxygen consumption was statistically significantly higher in the athletes group with BF < 12% (p<0.05). The level of IL17 and MIF
            was statistically significantly higher in athletes with BF%  ≥ 12% compared to athletes with lower fat percentage (p<0.05). The only
            correlation was shown between MIF levels and HRindex1 (p<0.05).
            Conclusion: Results of this investigation showed that heart rate recovery in the first minute is significantly faster in a group of
            athletes with a higher percentage of fat. Also, this study indicates a possible correlation of heart rate recovery in the first minute
            with an increased MIF level, which may indicate a possible association of adaptive inflammatory response with heart rate recovery.
            Keywords: Heart rate; recovery; cytokine

















                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                           153
   154   155   156   157   158   159   160   161   162   163   164