Page 1108 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ПРОЦЕНА ГИНГИВАЛНОГ БИОТИПА, ПОРЕЂЕЊЕ ВИЗУЕЛНЕ И ДИРЕКТНЕ МЕТОДЕ

Аутор: Марија Тарлаћ, Маја Вревић
e-mail: marijatarlac94@hotmail.com
Ментор: доц. др Ивана Гушић
Клиника за стоматологију Војводине, Медицински факултет Нови Сад, Универзитет у Новом Саду

Увод: Гингивални биотип је описни параметар дебљине гингиве у вестибуло-оралном правцу. Значај његове процене
огледа се у чињеници да ова карактеристика гингиве у значајној мери утиче на развој обољења пародоноцијума као и на
исход бројних стоматолошких интервенција.
Циљ рада: Циљ овог истраживања је био да се процени учесталост различитих биотипова гингиве у испитиваном узорку и
да се процени поузданост неинвазивних, визуелних метода одређивања гингивалног биотипа поређењем са директном
методом.
Материјал и методе: У истраживање су укључене 44 особе оба пола, са здравим природним горњим централним
секутићима, без клиничких симптома обољења пародонцијума. Гингивални биотип одређен је у регији максиларних
централних секутића (n=88): визуелно, трансгингивалном методом и директним мерењем. При директном мерењу
гингивални биотип сматран је дебелим ако је дебљина износила ≥1,2мм, а танким ако је била <1,2мм. Слагање метода
процењено је на основу МcNemar-овог теста и Cohen-овог kappa коефицијента.
Резултати: Просечна дебљина гингиве у испитиваном узорку била је 1,30±0,21 mm (одређено директним мерењем).
Значајно дебља била је гингива испитаника мушког пола F(1, 42)=4,218, p=0,046. У узорку је био чешћи танак гингивални
биотип на основу сва три начина процене (визуелна n=35/88; трансгингивална n=43/88; директним мерењем n=34/88).
МcNemar-овим тестом и Cohen-овим kappa коефицијентом утврђено је да не постоји значајна разлика у процени
гингивалног биотипа између визелне, трансгингивалне и директне методе.
Закључак: Неинвазивне, визуелне методе представљају поуздан начин за оцену гингивалног биотипа.
Кључне речи: гингивални биотип; поузданост визуелне методе; транспарентност сонде; дигитални калипер

ASSESSMENT OF GINGIVAL BIOTYPE: A COMPARISON OF VISUAL AND DIRECT METHODS

Author: Marija Tarlać, Maja Vrević
e-mail: marijatarlac94@hotmail.com
Mentor: Assist. Prof. Ivana Gušić
Clinic for dentistry of Vojvodina, Faculty of Medicine Novi Sad, University of Novi Sad

Introduction: Gingival biotype is a descriptive parameter of the gingival thickness in the buccooral dimension. Gingival biotype
assessement is significant because this parameter has an important impact in a consecution of the periodontal disseases and on the
outcome of the numerous dental interventions.
Тhe Aim: Aim of this study was to estimate a frequency of various gingival biotype in examinated sample and to evaluate reliability
of non-invasive visual methods for compared with direct method.
Material and Мethods: Gingival thickness was examinated in 44 patients with present natural upper central incisors, without
simptoms of periodontal disseases. Gingival biotype was assessment in region of maxillar incisors: visual, transgingival probing
method and direct method. At direct method gingival biotype was considerd as thick if the thickness was ≥1.2mm and thin if it was
<1.2mm. Composition of methods was made by Mc Nemar’s test and Cohen’s Kappa coeficient.
Results: Average thickness of gingiva in examinated sample was 1.30±0.21mm (measured with direct method). Significantly thicker
was gingiva of examinated male patients F(1, 42)=4.218, p=0.046. By ground of all three ways of assessment in sample was more
common thin gingival biotype (visual n=35/88; trangingival n=43/88; direct measuring n=34/88). Mc Nemar’s test and Cohen’s
Kappa coeficient was determinated that there was no significant difference in assessment of gingival biotype between visual,
trangingival and direct method.
Conclusion: Noninvasive, visual methods are reliable way for gingival biotype assessment.
Keywords: gingival biotype; reliability of visual method; transparency of the periodontal probe; digital caliper

Kopaonik, 2018.
1102