Naziv Projekta
IMUNOMODULACIJA HRONIČNIH INFLAMATORNIH BOLESTI
Sažetak
Diabetes mellitus tip 1 je autoimunsko oboljenje u kome autoreaktivne T ćelije infiltrišu Langerhans-ova ostrvaca u pankreasu uzrokujući razaranje β ćelije. Novija istraživanja ukazuju da oskidativni stres i povećano prisustvo pro-inflamatornih citokina, posebno interleukina 1 beta, imaju važnu ulogu u apoptozi i oštećenju beta ćelija, te su odgovorni za nastanak oba tipa dijabetesa. Blokirajući pro-inflamatorne citokine njihovim prirodnim antagonistima, sprečava se nastanak ili leči dijabetes. Poznato je da kontinuirana primena IL-1 Ra prevenira nastanak streptozotocinom (STZ) indukovanog dijabetesa tip 1 kod C57Bl/6 miševa. Nedavno je kod C57Bl/6 miševa, kojima je STZ-om indukovan dijabetes tip 1, pokazano da jednokratna intravenska primena MSCs normalizuje glikemiju i glikozuriju, regeneriše endokrini pankreas i prevenira nefropatiju. Važno je ispitati da li se IL-1 Ra može koristiti u lečenju dijabetesa tip 1 i utvrditi da li MSCs mogu prevenirati njegov nastanak.
Takođe je pokazano da imunoglobulini mogu da imaju pozitivan terapijski efekat u lečenju nekih autoimunskih bolesti. Efekat imunoglobulina na patogenezu Diabetes mellitus tip 1 još uvek nije ispitan. Naš cilj je da pokažemo da kontinuirana primena IvIg dovodi do ponovnog uspostavljanja fiziološke regulacije imuniteta i suzbijanja ovog oboljenja.
Sclerosis multiplex je autoimunska bolest posredovana CD4 T limfocitima koji se aktiviraju na periferiji, prolaze kroz hematoencefalnu barijeru i izazivaju inflamaciju u centrealnom nervnom sistemu. EAE, eksperimentalni alergijski encefalomijelitis je eksperimentalni model za sclerosis multiplex. Pokazano je da imunoglobulini mogu da modifikuju tok EAE preko povećanja proliferacije regulatornih T limfocita. Naš cilj je da ispitamo da li postoji razlika u delovanju prirodnih i imunoglobulina modifikovanih hemom i mehanizme kojima to ostvaruju.
|