Naziv Projekta

RANA DETEKCIJA OSTEĆENJA SLUHA U NOVOROĐENČADI - HA VREME ROĐENIH I NEDONESENIH TEOAE SCREENING METODOM U TOKU PRVIH DANA POSLE ROĐENJA

Sažetak

Sluh ima veoma važnu ulogu u životu čoveka. Pomoću sluha čovek prima informacije, a isto tako je uredan sluh važan u komunikaciji, razvoju govora, procesu mišljenja i shvatanju apstraktnih pojmova.
Oštećenje sluha može nastati u svakom životnom dobu, ali su najteža i sa najvećim posledicama ona oštećenja sluha koja nastaju pre i neposredno posle rođenja.
Svetske statistike pokazuju da oko 20% svih teških oštećenja sluha nastaje još pre rođenja, a daljih 30% tokom porođaja ili neposredno posle rođenja.Danas se smatra da na 500 do 1000 novorođene dece dolazi jedno sa takvim oštećenjem sluha koje zahteva poseban tretman.
Rana detekcija oštećenja sluha predstavlja i najvažniji faktor u borbi protiv posledica gluvoće.U celom svetu postoji tendencija da se iznađe mogućnost ranog otkrivanja oštećenja sluha, što je veoma značajno sa medicinskog gledišta preduzimanja mera rehabilitacije, a isto tako i za sprečavanje posledica gluvoće, koje zadiru u ekonomsku socijalnu i edukativnu sferu društva. Pored slepila i paraliza, no Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, oštećenja sluha su najbrojnija i najteža oštećenja. Iako nema preciznih podataka smatra se da gluvu populaciju u svetu čini 0,08% stanovništva, dok populaciju nagluvih čine 0,32%, što znači da broj lica sa oštećenim sluhom iznosi 0,4% stanovništva u svetu.
Najveću poteškoću predstavlja činjenica da u vreme kada bi trebalo otkriti oštećenje sluha , tj neposredno posle rođenja ili prvih nedelja no rođenju , dete ne zna da pokaže niti može da sarađuje u ispitivanju. Ovo je i period kada se komplikovane metode bazirane na encefalografiji mogu primeniti samo u pojedinačnim slučajevima. Ha planu masovnog ispitivanja rane detekcije oštećenja sluha zahtevaju se jednostavnije metode primenljive u svakodnevnoj praksi.
Primenom otoakustičkih emisija- metoda kojom se ispituje funkcija slušnih ćelija u unutrašnjem uvu, prijemnika zvučne draži, moguće je za nekoliko desetina sekundi kod novorođenčeta dobiti informaciju da li ono čuje ili ne. Uslov za izvođenje ovoga ispitivanja je da dete bude mirno što u ovome periodu nije teško postići s obzirom da dete ovoga uzrasta najveći deo dana provede spavajući. Ovakva merenja se rade u mnogim zemljama sveta neposredno posle rođenja, a kod nas u Kliničkim Centrima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. U zdravstvenom kartonu deteta no izlasku iz porodilišta stoji kao redovan parametar mereno stanje sluha metodom otoakustičkih emisija.