Page 647 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 647

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

                   УТИЦАЈ НОЋНОГ УЧЕЊА НА ПОРЕМЕЋАЈ ЦИРКАДИЈАЛНОГ РИТМА СПАВАЊА КОД СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ

            Аутори: Маринковић Милош, Ђорђевић Катарина
            e-mail: milos_marinkovic@hotmail.com
            Ментор: проф. др Владимир Јањић
            Клиника за психијатрију  Клиничког центра у Крагујевцу, Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу

            Увод: Излагање вештачкој светлости током мрачне фазе, у случајевима ноћног рада и учења, промена временских зона
            путовањима и навике као што су телевизија и интернет повезани су са десинхронизацијом циркадијских ритмова спавања.
            Циљ рада: Основни циљ истраживања је испитивање утицаја ноћног учења и социодемографских карактеристика  на
            поремећај циркадијалног ритма спавања код студената медицине.
            Материјал и методе: Истраживањем је обухваћено 150 студената медицине сврстаних у две групе од по 75  испитаника: на
            оне који уче доминантно ноћу и оне који уче доминантно дању. За процену поремећаја циркадијалног ритма спавања
            коришћена је  Атина скала за мерење несанице (Athens Insomnia Scale-AIS), за процену хронотипа   Минхенски упитник за
            одређивање хронотипова (The Munich ChronoType Questionnaire MCTQ), док је за одређивање социодемографских
            карактеристика коришћен дизајнирани социодемографски упитник.
            Резултати: Добијени резултати показују  да студенти  који уче ноћу имају значајно више скорове на AIS скали у односи на
            оне који уче дању (p=0,001). Испитаници који припадају касном хронотипу имају имају више скорове на AIS скали у односу
            на рани и интермедијарни хронотип (p=0,003). Социодемографски упитник показао је статистички значајно  нижу  просечну
            оцену (p=0,005), више године студирања (p=0,005) и живот у студентском дому (p=0,047) код студената који уче ноћу и
            припадају касном хронотипу. Коришћење кафе (p=0,003) и цигарета (p=0,005) су у вези са значајно нижим скоровима на AIS
            скали у обе групе испитаника.
            Закључак:  Студенти који уче ноћу лошије спавају као и они који припадају касном хронотипу. Нижа просечна оцена, више
            године студирања и живот у студентском дому су карактеристике групе студената који уче ноћу и који припадају касном
            хронотипу. Коришћење кафе и цигарета утиче на лошије спавање.
            Кључне речи: спавање; студенти; хронотип


            THE EFFECTS OF NIGHT-TIME STUDYING ON THE CIRCADIAN RHYTHM SLEEP DISORDER REGARDING THE STUDENTS OF MEDICINE

            Authors: Мarinković Miloš, Đorđević Katarina
            e-mail: milos_marinkovic@hotmail.com
            Меntor: Assoc. Prof. Dr Vladimir Janjić
            Clinic of psychiatry, Clinical Center of Kragujevac, The Faculty of Medical Sciences, Univeristy of Kragujevac

            Introduction: Exprosure to artificial light during the dark phase, in the cases of working and studying at night, the change of time
            zones when travelling and habits such as television and the internet are all associated with the desynchronization of circadian sleep
            rhythms.
            The Aim: The main goal of the research is to examine the influence of night-time studying and socio-demographic characteristics on
            the circadian rhythm sleep disorder regarding the students of medicine.
            Material and Methods: The study involved 150 students of medicine classified into two groups of 75 respondents: the ones that
            predominantly study at night and the ones that study during the day, respectfully. The Athens Insomnia Scale-AIS was used to
            assess the circadian rhythm of sleep disorder, The Munich ChronoType Questionnaire MCTC- to assess the chronotype, while
            designed socio-demographic questionnaire was used to determine the socio-demographic characteristics.
            Results: The results show that the students who study at night have a significantly higher score on the AIS scale as opposed to
            those who study during the day (p=0.001). Respondents belonging to the late chronotype have higher scores on the AIS scale
            compared with early and intermediate chonotype (p=0.003). The socio-demographic questionnaire showed, statistically speaking, a
            significantly lower average grade (p=0.005), more years of college (p=0.005) and life in the dormitory (p=0.047), for students who
            study at night and belong to the late chronotype. The use of coffee (p=0.003) and cigarettes (p=0.005) are also associated with
            significantly lower scores on the AIS scales in both groups.
            Conclusion: Both the students who study during the night and belong to the late chronotype sleep worse at night. A lower average
            grade, more years of college and life in the dormitory are all features of students who study at night and belong to the late
            chronotype.
            Keywords: sleeping; students; chronotype

















                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                           641
   642   643   644   645   646   647   648   649   650   651   652