Page 1141 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

ОРАЛНОХИРУРШКИ ТРЕТМАН ПАЦИЈЕНАТА НА ТЕРАПИЈИ АНТИКОАГУЛАНТНИМ И АНТИАГРЕГАНТНИМ СРЕДСТВИМА

Аутор: Доброслав Пурешевић, Димитрије Ћурић
e-mail: dobroslav@outlook.com
Ментор: проф. др Милан Јуришић
Клиника за оралну хирургију, Стоматолошки факултет Универзитета у Београду

Увод: Антикоагулантна средства (АКС) и антиагрегантна средства (ААС) имају широку примену у дугорочној превенцији и
третману тромбоемболијских компликација. Код пацијената на антикоагулантној и антиагрегацијској терапији, приликом
хируршких процедура, потребно је остварити равнотежу између ризика интраоперативног или постоперативног крварења
са једне, и тромбоемболијских компликација са друге стране. Самим тим, контрола хемостазе, код ових пацијената, један је
од најважнијих чинилаца који доприносе свеукупном успеху оралнохируршког третмана.
Циљ: Циљ ове студије био је процена ризика постоперативног крварења након оралнохируршких интервенција код
пацијената на терапији АКС и ААС.
Материјал и методе: У студију је било укључено укупно 25 пацијената. Од тога, 15 пацијената који припадају
експерименталној групи је подељено у 3 категорије: пацијенте на антикоагулантној, пацијенте на антиагрегацијској као и
пацијенте на комбинованој терапији. Контролну групу чинило је 10 здравих пацијената. Пре интервенције, из медицинске
документације су прикупљани подаци о основном обољењу и врсти терапије, а затим је вршена процена нивоа оралне
хигијене као једног од фактора који имају утицај на ниво крварења током и после ОХ интервенције. Подаци о врсти
оралнохируршке интервенције такође су узимани у обзир. Код пацијената на антикоагулацијској терапији, одређивана је и
вредност ИНР пред саму интервенцију. Након интервенције, прикупљени су подаци о методи извршене хемостазе, као и
могућем постоперативном крварењу.
Резултати: У експерименталној групи од 15 пацијената, 9 пацијената користило је антиагрегацијску, 3 пацијента је
користило антикоагулантну, док су преостала 3 пацијента била на комбинованој терапији. Најчешће основно обољење у
експерименталној групи терапије била је angina pectoris (у 40% случајева). Код ових пацијената најчешће примењивана
метода хемостазе била је комбинације примене Sorbacel-а и шавова. Након извршене хемостазе, постоперативно крварење
није забележено ни у једној испитиваној групи, уз примену метода локалне хемостазе.
Закључак: Већина оралнохируршких интервенција се може безбедно извести без промене антикоагулационе или
антиагрегационе терапије, уз адекватно примењену хемостазу.
Kључне речи: хемостаза; антикоагулантна терапија; антиагрегациона терапија; крварење

ORAL SURGERY TREATMENT IN PATIENTS USING ORAL ANTICOAGULANT AND ANTIPLATELET THERAPY

Author: Dobroslav Purešević, Dimitrije Ćurić
e-mail: dobroslav@outlook.com
Mentor: Full Prof. Milan Jurišić
Clinic for Oral Surgery, Faculty of Dental Medicine, University of Belgrade

Introduction: Anticoagulant and antiplatelet therapies are widely used for long-term prevention and treatment of thromboembolic
events. In patients using oral anticoagulant therapy (OAT) and antiplatelet therapy (APT), during surgical procedures, it is necessary
to maintain the balance between the risk of excessive intraoperative or postoperative bleeding with the risk of thromboembolism.
Thus, hemostasis control, is one of the most important factor which contribute to the overall success of surgical treatment.
The Aim: The aim of this study was to assess the risk of postoperative bleeding after oral surgery interventions in patients using
OAT or APT.
Material and Methods: 25 patients in this study were included. Among those, 15 patients, which belong to experimental group, are
divided into 3 categories: patients using OAT, patients using APT, and patients using combined therapy. Control group consists of 10
healthy patients. Before intervention, medical documentation was used to collect data about main diagnosis and the drugs used.
Besides that, the level of oral hygiene was assessed, as it is one of the factors which can influence the bleeding severity during and
after surgical procedure. Type of intervention was also taken into consideration. In patients using OAT, INR was determined before
the intervention. After the surgical procedure, data about hemostatic measures and possible postoperative bleeding episodes were
also collected.
Results: Among 15 patients in experimental group, 9 patients were using APT, 3 patients were using OAT, and the remaining 3
patients were using combined therapy. The most frequent main diagnosis was angina pectoris (in 40% of cases). In these patients,
the most frequent hemostatic measure was combination of Sorbacel gauze and sutures. After the local measures were applied,
postoperative bleeding hasn’t occurred in both of groups.
Conclusion: Most oral surgery interventions can be safely performed without alteration of OAT or APT, with adequate application
of local hemostasis measures.
Keywords: hemostasis; oral anticoagulant therapy; antiplatelet therapy; bleeding

Kopaonik, 2018.
1135